Prvi put sam za Hisense čula gledajući neku utakmicu Premijer lige kada je njihova ogromna reklama bila u kadru. Ima tome baš puno godina koje je Hisense očigledno dobro iskoristio. Od brenda koji radi u Kini, Hisense se polako raširio u celi svet. Na Evropu svakako. Ni jedna utakmica Evropskog prvenstva u Nemačkoj nije prošla bez njih jer su bili jedan od glavnih sponzora. Kod nas su možda puno poznatiji od kada su preuzeli Gorenje. Pametan potez je to što su maksimalno iskoristili taj brend i samo pojačali ono što su do tada radili.
Ceo ovaj uvod je tu da bih rekla kako sam kao gost Hisense bila u Kini, u poseti njihovom sedištu, razvojnom centru i fabrikama. I, da vam kažem, Hisense je puno više od „samo“ televizora. Naravno, to je najzanimljiviji deo njihovog portfolija i imala sam priliku da vidim kako nastaju, i to bukvalno. Od ideje pa do pakovanja celog televizora u kutiju.
Priča o Hisense, a verujem i o bilo kom drugom proizvodu iz Kine, mora da se poveže sa samom tom zemljom i gradom odakle potiče. U slučaju Hisense, to je grad Ćingdao. Za nas maltene nepostojeće mesto, tačkica na mapi, negde južno od Pekinga, a zapravo velika luka i grad od 11 miliona stanovnika. Mešavina je modernog i jakog arhitektonskog uticaja Nemačke, koja je dugo držala ovaj grad, pa je vrlo neobično videti pivnice, katoličku crkvu i brojne zgrade u bavarskom stilu usred Kine.
Hisense je u Ćingdau i te kako važan i ponosni su na ovu kompaniju koja nadomak grada ima nekoliko fabrika ali i ogroman razvojni centar. Te „reaseach and development“ prostorije su verovatno nešto najzanimljivije u obilasku kompanija koje proizvode tehnologiju jer su to mesta odakle sve kreće, od ideje, testiranja, osmišljavanja dizajna… Već na ulasku u zgradu kompanije može da se nagovesti šta im je važno – očuvanje tradicije i razvoj. I to uopšte nije loša strategija. Zato je na početku izložen prvi proizvod ikada napravljen pod imenom Hisense, a to je frižider. I taj primerak, proizveden davne 1969. godine i dalje radi. Otvorila sam rata, provereno radi! Pored njega su poređani neki od značajnijih modela televizora, uključujući i one najnovije i verovatno najzanimljivije – 4k laserske televizore.
Ali pre priče o njima, samo još reč dve o razvojnom centru. Tu se nalaze gluve sobe za proveru zvuka, prostorije u kojima se proverava koliko je jak signal koji dolazi do televizora, otpornost samih uređaja… Da, to je mesto gde rade gikovi i tech entuzijasti jer to je jedini način da se osmisli i napravi nešto poput televizora sa ekranom koji može da se urola u svoje kućište kao da je od platna, ili 3D televizor. Ali ne 3D TV za koji stavite naočare da biste gledali program, nego potpuno realni 3D televizor!
– Ljudi žele sve veće televizore! – to je rečenica koju izgovaraju čelnici Hisense kada smo započeli razgovor o planovima kompanije za budućnost.
Jedan od njihovih novih televizor koji stiže već u januaru imaće 136 inča. To je skoro 3,4 metra! I to je definitivno nešto što tržište traži. Veliki televizori, ali i laserski televizori. Bar tako smatraju iz Hisense dok kažu da to više nije TV budućnosti, to je uređaj koji već postoji. Ono što bi trebalo u startu da se zna jeste da laserski televizori nisu projektori. U pitanju je TV koji se od onog klasičnog razlikuje po lightning tehnologiji. Slika je svetla, živa i kristalno jasna, bilo da gledate preko dana ili u potpunom mraku. Plus je povoljnija cena ali i to što na TV nema odsjaja od prozora ili drugih izvora svetla. Pri tome, kutija projektora je iz generacije u generaciju televizora sve manja i lakša.
Kako Hisense pravi ove televizore? I to sam videla. Imali smo detaljnu turu po fabrici koja je podrazumevala, da baš kao i svi ljudi koji rade na proizvodnoj traci nosimo zaštitno odelo, zaštitu preko cipela, ali i kapu zbog kose. Ceo proces podseća na nerealno dobro uvežbanu rutinu jer se veliki deo televizora sastavlja ručno. Radnici stoje na antistatik podlogama, ima ih po 50 i svako ima svoj deo posla.
Iznad njih stoji sat koji u sekundama meri koliko im vremena treba da odrade sve i pokazuje im da znaju da li stižu u zadatom roku. Tačno je sve promereno i uklopljeno. U pogonu koji smo mi obišli pravi se 2.400 televizora dnevno na jednoj liniji. U fabrici ima 25 proizvodnih linija. Kada se podvuče crta i sve sabere – godišnje bude poslato u prodaju 13 miliona televizora!
Kao što već rekoh, nije priča o Hisense samo priča o televizorima. Oni su već uveliko predstavili čipsetove i analitiku velikih skupova podataka za optimizaciju saobraćajnih tokova, unapređenje javnog prevoza i stvaranje efikasnih urbanih mreža. Zapravo, već se njihova rešenja koriste u Ćingdau koji nosi epitet pametnog grada. Na primer, vozni redovi se automatski prilagođavaju tokom špica, semafori se prilagođavaju na osnovu kretanja pešaka, a autobuske rute se optimizuju u realnom vremenu potražnje tj. broja putnika.
Svakako, u asortimanu su im i frižideri, veš mašine, mašine za sušenje veša, ali i pametne kuhinje. Imala sam prilike da prođem i proizvodnim pogonima i vidim kako sve to nastaje. Od onog prvog pa do poslednjeg šrafa.
Naravno, utisak o svemu samo je pojačalo to što sam imala priliku da vidim deo autentičnog života u ovom delu Azije. Ćingdao je relativno mlad grad, mahom oslonjen na sve blagodeti savremenog života sa razgranatim i vrlo efikasnim sistemom metroa. Ogromna železnička stanica je jedna od najvećih u Kini sa čuvenim bulet vozom je povezana sa svim metropolama Kine, od Šangaja pa do Pekinga. Ovde je jedna od najvećih atrakcija panorama grada koja se uveče pretvara u pravi svetleći spektakl kada se svetla na desetinama solitera sinhronizovano i po koreografiji pale. Preko leta ovde se dolazi i na kupanje. U gradu ima nekoliko zanimljivih plaža a u blizini je i Laošan planina na kojoj se nalazi na desetinu hramova i smatra se jednom od kolevki taoizma.
digitala.rs 