Kada prestajemo da budemo deca? Prerano u svakom pogledu, složićete se. Zato na likove iz serije „The Bing Bang Theory“ gledamo kao na gikove za koje mislimo da ne postoje. Ali, oni su stvarni, oni su svuda oko nas i opsednuti su video igrama. I, to u najpozitivnijem smislu da smo ljubomorni na njih. Da, da, priznajte! Svi bi smo voleli da bar na jedan dan odbacimo moralne stege i budemo ono sto želimo.
A, to je izvodljivo! Verujte mi, uverila sam se svojim očima, na Blizzcon-u, događaju koji svake godine okupi viŠe od 20 hiljada pasioniranih gejmera za koje stvarnost prestaje na 48 sati. To je trenutak kada možete da budete ko god želite, što ekstremniji i luđi, to bolje. Luđi, ali na dobar način i u svetu gde čovek-zver i devojka sa rogovma mogu da žive u harmoniji.
Jedinstvena konferencija posvećena je video igrama sa potpisom Blizzard Entertaimen. Zemlja čuda je Enahajm, gradu na ivici Los Anđelesa za koji verovatno ne biste ni čuli da nema Diznilenda, i BlizzCon-a naravno. Tokom „tog“ vikenda u novembru dok traje BlizzCon, na ulicama se mimoilaze deca sa ušima Šilje i Mini Maus i sredovečni muškarci i žene (da, da i žene – što se čudite!!!) obučeni kao Ragnaros ili neki drugi likovi iz Warcrafta, Overwtcha ili Diabla. Opsedanje Kongresnog centra u Enahajmu počinje sa prvim sunčevim zracima. „Open the gate“ čuje se ispred Crnih vrata Mordora gde nas „obične“ možete da prepoznate po zabezuknutom izrazu na licu. I, dok žalite što niste u kostimu, krv u žilama ledi vrisak! Vrata su otvorena i prvi blizkonovci počinju da osvajaju dvoranu. Ljudi, patuljci, noćni vilenjaci i gnomovi jure kako bi zauzeli mesto za kompom ne bi li prvi probali novitete koje će se u igrama pojaviti tek za koji mesec. Oni koji nisu bili brzi satima uredno stoje i čekaju da dođe njihov red za igranje. A postavljeno je više od 2.000 kompjutera.
Kada sam prvi put kročila unutra bilo mi je jasno zašto su svi uzbuđeni. Na 75.000 kvadratnih metara postavljeno je nekoliko arena na kojima se takmiče profesionalni gejmeri. Za esport Blizzard je, samo za ovu priliku, obezbedio nagradni fond veći od 4 miliona dolara. A kako i ne bi kad je svak meč gledalo po nekoliko hiljada ljudi koji navijaju u maniru najvatrenijih fudbalskih navijača. Uz to, sve prenose po dvojica-trojica komentatora obučenih kao da rade LIVE na CNN-u. Ubedljivo najjbolji su igrači iz Južne Koreje, od pet takmičenja pobedili su na četiri. Posle svakog meča daju intervjue, gotovo nikad na engleskom, ali zaista uživaju ugled zvezda među posetiocima.
Lično, od pobednika mnogo su mi bili interesantniji svi koji su došli maskirani. Bilo je tu na desetine ljudi sa verno urađenim detaljima inspirisani igrama, ali bilo je oko tri stotine potpuno ozbiljno kostimiranih likova. Ništa od onog što su nosili na sebi nije kupljeno, već ručno pravljeno.
Razgovarala sam sa jednim parom iz Atlante. Kažu da kostim spremaju od aprila. Prvih nekoliko meseci rade na ideji, prave osnove, skupljaju materijal, a dva meseca pred BlizzCon rade gotovo svakodnevno. Oboje imaju preko 45 godina i dvoje dece, ali dolaze na ovaj skup maskirani u različe junake već sedam godina zaredom. To se zove ljubav!
Sumnje nema, ljudi na čelu Blizzarda znaju to da cene. Sve vreme su tu za fanove. Prave panele, otvorene intervju, tu su za autograme, razgovor. Na kraju to svakako naplate. Prosečno, igra košta 60 evra, svaka memorabilija sa okupljanja minimum 10 evra, virtuelna ulaznica koja omogućuje da online pratite sva dešavanja ako vam je Kalifornija predaleko košta čak 40 dolara. Pa vi vidite jesu li video igre za decu ili za one sa boljom platom.
Ja samo mogu da kažem da sam imala neverovatnu sreću da se, makar na kratko, nađem među ljudima koji su maksimalno posvećeni svetu gejminga i koji su tokom tog vikenda bili istinski srećni i zadovoljni što mogu da rade ono što vole i što ih ispunjava. Pa i neka su to „samo“ igrice.
digitala.rs 