Ako ste trepnuli, ili niste baš detaljno gledali, propustili ste novi fijasko Mete. Kompanija koja drži Facebook, WhatsApp kao i Instagram, je bez najave dodala jedno dugme na Instagram, a onda je novu funkciju brže bolje uklonila. Digla se sveopšta hajka na Zakerbergovu kompaniju koja je pokušala da preko Instagrama uvede novu funkciju za generisanje slika pomoću veštačke inteligencije i to tako što bi koristila bez znanja vlasnika i autora fotografije i snimke sa privatnih profila.
Da ne zvuči kao da se odupirem sveopštem progresu, ali vreme je da se bar za nešto vezano za AI kaže – dosta! Srećom, puno je onih koji su se digli protiv pokušaja Mete da besplatno koristi postojeći sadržaj kako bi njihov AI što više učio – i to besplatnoo i bez neke jasne kontrole. Najglasniji su bili američki umetnici iz različitih branši koji su se i sindikalno oglasili i tako naterali Metu da od svega odustane.
Naime, meta je uvela alat pod nazivom Muse Image i predstavili ga „najnapredniji model za generisanje slika“ koji je kompanija do sada razvila. Omogućavao je svakom korisniku Instagrama da u tekstualni zahtev unese korisničko ime bilo kog javnog naloga i na osnovu objavljenih fotografija dobije novu AI sliku. Vlasnici naloga pritom nisu dobijali nikakvo obaveštenje da je njihov sadržaj iskorišćen. Svi javni Instagram nalozi korisnika starijih od 18 godina bili su automatski uključeni u ovu funkciju. Jedini način da se zaštite bio je da ručno isključe opciju u podešavanjima ili da svoj profil prebace na privatni.
Takav sistem izazvao je gotovo trenutne osude organizacija koje su reagovale brza, ali i koordinisano. Tako je SAG-AFTRA sindikata koji predstavlja više od 160.000 američkih glumaca i izvođača, pozvao članove i sve korisnike Instagrama da isključe ovu funkciju uz poruku: „Preduzmite korake da zaštitite svoj lik i identitet.“ Javili su se i ostali, i to ne samo iz Holivuda jer da je ovo ostalo na snazi, sve objavljeno na Instagramu bi moglo da se neometano koristi i dalje duplicira i menja kako bi kome odgovaralo, a bez znanja ali i odobrenja autora.
Šta se tačno dogodilo?
Muse Image je predstavljen kao deo Metine strategije da generativnu veštačku inteligenciju integriše u sve svoje aplikacije. Međutim, upravo mogućnost da bilo ko koristi fotografije sa javnih profila izazvala je najveću zabrinutost.
Za razliku od prethodnih AI alata, gde je korisnik morao sam da otpremi fotografije, Muse Image je mogao da koristi sadržaj bilo kog javnog naloga samo na osnovu korisničkog imena. Osobe čije su fotografije korišćene nisu dobijale nikakvu informaciju da se to dogodilo. Suština cele kontroverze bila je Metina odluka da funkcija bude automatski uključena za sve javne profile. Punoletni korisnici javnih Instagram naloga bili su uključeni bez prethodne saglasnosti, a Meta nije nudila način da budu obavešteni kada neko koristi njihove fotografije za generisanje AI sadržaja.
Kompanija je tvrdila da alat od početka poseduje snažne bezbednosne mehanizme, uključujući automatsko isključivanje privatnih naloga i naloga korisnika mlađih od 18 godina, kao i mogućnost da se opcija isključi „u svega nekoliko klikova“. Kritičari su, međutim, upozorili da većina korisnika neće ni znati da funkcija postoji, a kamoli gde može da je isključi. Ovaj slučaj dodatno je otvorio pitanje saglasnosti u eri generativne veštačke inteligencije, posebno kada je reč o korišćenju fotografija, glasa i identiteta ljudi bez njihove dozvole.
Koliko je dobar i siguran Meta AI
Meta je morala da odustane od svega posle tri dana iako se i dalje prave naivni, pokušavajući da prikažu da je sasvim opravdano i da ne predstavlja nikakav problem da sadržaj koji je zapravo nečija intelektualna svojina širi dalje, menja po sopstvenom nahođenju i koristi u svrhe sa kojima autor možda ne bi želeo da ima ikakve veze.
Pokušali su da to prođe uz što manje buke jer su istovremeno predstavili i svoj detektor za prepoznavanje veštački generisanih slika. Međutim, analiza agencije Reuters pokazala je da nije toliko pouzdan koliko se tvrdilo – u više od polovine testova nije uspeo da prepozna čak ni slike koje je sam generisao nakon što su bile isečene.
Reuters je analizirao 40 slika napravljenih pomoću Muse Image i učitao ih u Metin alat za detekciju. Alat je ispravno prepoznao svih 40 AI generisanih slika. Međutim, kada su iste slike bile isečene na otprilike trećinu do polovinu prvobitne veličine, alat nije uspeo da ih prepozna u 55 odsto slučajeva. Nijedan drugi parametar slike nije bio promenjen.
Ovo je očigledno tek početak jer su sve velike kompanije uložile ogroman novac ili u svoje AI alate ili u primenu postojećih, tako da će teško odustati od toga da veštačku inteligenciju uguraju u svaki mogući proces sviđalo se to nama ili ne. Ostaje nam da dodatno otvorimo četvoro očiju i više nego ikad pazimo na ono što je ispisano „sitnim slovima“.
digitala.rs 