Kad vam neko iz ličnog iskustva kaže: „Ponesi zimsku jaknu, krajem aprila u Finskoj ponekad bude i nula stepeni“, poslušajte ga! Ja sam naučila na teži način kako je kad vas šibaju finski vetrovi, a najjeftinija kapa košta 50 evra.
Ovo je bilo moje drugo putovanje u Helsinki. Prvi put sam bila vrlo kratko i svega se sećam kao kroz izmaglicu, možda zato što je tog oktobra vreme upravo bilo takvo, stalno je sipila kiša. Sada međutim, dočekalo me je vedro nebo i sunce, iako je bilo hladno, a ovo je ujedno bila odlična prilika da isprobam novi Samsung Glaxy S9 Plus kojim su napravljene sve fotografije u ovom postu.
Finci mnogo manje pažnje poklanjaju vremenskim prilikama od mene, tako da najnormalnije funkcionišu i tokom ledenog proleća. To funkcionisanje međutim ne podrazumeva ono što bi mi očekivali. Gotovo sve radnje sa zatvaraju u najboljem slučaju u 9 sati uveče, a one retke koje rade non-stop sve naplaćuju bar 20 odsto skuplje. Slično je i sa restoranima i bistroima koji dosta rano zatvaraju kuhinje pa i ne čudi što na ulicama glavnog grada Finske uveče tek sporadično naletite na nekog.
To i jeste jedan od glavnih utisaka o Helsinkiju. Nema gužve. Ni u saobraćaju, ni u gradskom prevozu, ni kada šetate, u bilo kom delu dana. Nema tu nervoze, nema da vas neko udari ramenom kad se mimoilazite, da pokušava da se progura u redu… Nema te vrste stresa. Sigurna sam da to doprinosi tome što su Finci najsrećniji ljudi na svetu. A, što i ne bili?
Helsinki je lep grad. Mali, poput Novog Sada, ali sadržajan i dovoljno zanimljiv i za turiste. Najveći šmek mu daje to što se nalazi u zalivu koji je uređen nizom uskih zgrada od cigle uz koje su načičkani čamci i brodići.
Klasičan centralni trg ne postoji, ali se svi okupljaju ili na platou kod glavne železničke stanice ili kod katedrale sa koje puca pogleda na more i celi grad. Imaju i pešačku zonu sa brojnim restoranima, kafićima i radnjama u koje u principu, nema razloga da ulazite jer sve što nosi ime nekog finskog brenda košta minimum 50 evra, kao već pomenuta kapa, ili po 100 evra za majice. Proporcionalno tome skuplje je jedino piće. Pivo, u rangu našeg BIPa, košta minimum 8 evra, a u supermarketima na rasapolaganju vam je ograničeni alkoholni asortiman po podjednako nepovoljnim cenama za nas da srpskim budžetom. Čak je i za Fince alkohol skup pa idu da ga kupuju u Talinu (dva sata brodom) ili vikende provode na krstarenjima pravljenim za one koji bi da se opijaju.
Generalno, sve što ima veze sa ugostiteljstvom ovde je skupo – kafa u Satrbaksu je skuplja skoro 2 evra nego u Londonu koji uvek služi kao sinonim za besmisleno visoke cene. Neću da pominjem onu foru sa standardom i hladnoćom…
Ali, mogu da pomenem kako se S9 Plus odlično izborio sa konstantnm hladnoćom. Naime, baterija uz neprekidno korišćenje (slikanje, stalno traženje Wi-Fi konekcije, snimanje intervju jer sam ipak u Finsku išla poslom, slanje mejlova i poruka) ni na kraju dana ne bi pala ispod 30 odsto što je prilično impresivno.
Inače, Finska je zemlja sauna. I to bukvalno. Ima ih oko dva miliona, a u zemlji živi 5,3 miliona ljudi. Ima ih svuda, po spa centruma, hotelima, uz bazene, tu su javne saune svuda po gradu… Pored Helsinkija, na desetak minuta vožnje brodićem, nalazi se ostrvo koje se zove Saunasari i na kom su samo saune i đakuziji. Čak i na aprilskih 7C fells like 0C, bilo je onih koji su se kupali u otvorenim termalnim bazenima i išli potom mokri, samo u kupaćem do saune. Ja sam izabrala sigurniju, ali ispostaviće se lošiju varijantu, pa sam išla u saunu u hotelu. Lošiju jer sam morala da je delim sa četiri Kineskinje koje su se kikotale kao tinejdžerke pa nije bilo nikakve šanse da se opustim. A onda su sipale svu vodu na kamenje i podigle temperaturu na 200 stepeni pa smo sve morale da izađemo napolje da i bukvalno ne bismo sagorele. Još jedna lekcija – kutlaču za vodu u sauni uvek držite na oku.
Pored ostrva sauna vredi videti i Soumenlina, još jedno ostrvo u helsinškom zalivu koje je pod zaštitom Uneska kao jedno od najstarijih sačuvanih vojnih utvrđenja koje kao da je pravljeno za scenografiju Game of Thrones.
U gradu ima i nekoliko dobrih muzeja, onaj sa modernom umetnošću je možda najzanimljiviji, a obavezna stanica je monumentalni spomenik najčuvenijem finskom kompozitoru Janu Sibelijusu. Napravljen je u obliku apstraktnih orgulja, zapravo praznih cevi i smešten je u parku u kvartu koji nosi ime Tule. On se nadovezuje na možda i najlepši krajolik Helsinkja – mali zaliv koji prelazi u peščanu plažu.
Za obilazak Helsinkija biće vam dovoljna četiri dana, pet ako volite da jedete ribu pa provedete malo više vremena istražujći restorane. Preporuka za haringu ali i za konzervirano meso od medveda.
Putovanje se završilo tako što mi je nakon sletanja neki lik greškom uzeo kofer i odneo ga u Bosnu. Ali, o tom novom fijasku sa bagažom opširnije u posebnom izdanju sa tvrdim koricama pod radnim nazivom „Moja borba sa avio kompanijama“.
digitala.rs 